Ah tugo tugo...

Danas sam imala bas lep dan.Ono, sve je proslo OK. Nisam padala,za promenu, ili tako nesto.Bio je to za mene jedan sasvim obican dan,ali,samo za mene.Srela sam jednu drugaricu kojoj se juce svet srusio...Bila je zaljubljena u jednog mamlaza...Nadala se..Sve dok juce nije saznala da ga ne zanima...Decko je umislio da je neki tip...Ha, da...

Iskreno decko ne lici na nista!Ne kazem zato sto je ispalio moju dobru drigaricu, vec zato sto je istina.Jos dok je bila samo zaljubljena u njega mislila sam isto i ona je i dalje misli da on nije nista posebno.Ali nije bila zaljubljena u njegov fizicki izgled...Da, za razliku od muskaraca.Znate sta me je zapravo pogodilo u vezi svega toga?To sto sam pre par meseci prosla kroz isto, ne bas isto, slicno, GORE...

Tada , sam na jedno parce papira placuci napisala NESTO.To NESTO cu vam dati da procitate ovde, i sada iako mi je dugo bilo tesko da o tome pricam a kamoli da dozvolim nekome da to procita...Izgleda da sam se promenila jer cu to sada okaciti na internet...

Spremni?Tri,cetri, pozor sad...

NESTO:

Jos sam u soku.Ipak,ovo nisam ocekivala. Nekad sam mislila :"Sta ako ima devojku?" ali to samo da tako ne bi bilo posto u mom zivotu najvise funkcionise Marfijev zakon.Ali,eto, ima devojku a ja moram da se pomirim sa tim.Moram I zelim. Zelim da vec jednom zavrsim ovu pricu.Predugo je trajala, imala je mnogo uspona a jos vise padova tj. Mnogo nadanja I jos vise razocarenja. Dve godine. Dugo, predugo, oko 700 dana, jos vise sati uzaludno provedenih misleci na nekoga ko toga nije bio vredan. Tek sad to shvatam. Prekasno, prekasno da bi manje bolelo.Kazu da "Nikad nije kasno". Jeste. Kasno je.I sta sad? Provela sam 2 godine misleci na njega I odbijala svaku priliku da budem sa nekim drugim. Mislila sam : "Sta ako on bude hteo da bude samnom a ja budem s drugim?" , "Sta ako on to protumaci kao da mi se ne svidja?" , "Sta ako...?"...Toje sve bilo samo "ako" ali meni je bilo kao potvrdan odgovor. Odbijala sam samoj sebi da priznam da mi se neko drugi svidja. Svaku takvu pomisao sam iz glave terala kao najgoru gresnu misao , da ne bih posumnjala da ga I dalje volim. Drugih bi se plasila. Priznajem! Sama sam kriva zbog izgubljene 2 godine , jednih od najlepsih godina zivota. Bila sam kukavica. Nisam smela da pokusam. Bojala sam se da me ne ispali. I nisam smela da pokusam zbog glupih kompleksa , ponosa I ko zna svega jos. Eto, sada imam taj ponos. I, sta s njim? On me ne grli, mne ljubi, on me ne voli!Ljubav? Sta je to? To je onosto sam pruzala ali nikad nisam primala, sto se muskaraca tice.Oduvek sam bila sama na vetrometini, sama bez oslonca, sad moram da nastavim dalje. Najvise me boli to sto sam provela 3 meseca sanjajuci ga , mastajuci o njemu , gledajuci u njegovu fotografiju, a on je tad ljubio drugu. Verovatno je sanjao o njoj kao I ja o njemu I sad mu nedostaje ko sto je I on meni. Voli je. Znam. Osecam to.Jedva ceka da je vidi. Verovatno I da joj radi jos mnogo toga. Da li je lepa?Zgodna?Plava?Crna? ili pak Smedja?Ne znam ali ima ga I to je jedino bitno.Ima ga ona koja je tako daleko, njemu je blizu a ja koja sam mu tako blizu, meni je on tako daleko.Udaljen svetlosnim godinama a ne centimetrima, metrima, kilometrima jer on je u mislima negde drugde. Pored nje. Seca se njenog mirisa, osmeha, glasa I to ga greje. To mu je uteha u losim trenutcima. A ja? Ja sam zivi vulkan. Moram da se pretvaram da sam hladna dok prolazim pored njega, nedodirljiva I bezosecajna a u stvari...u stvari gorim iznutra, dodje mi da eksplodiram.Vristim "Kretenu, pa ja te volim!!!" U ocima suze ledim da me ne odaju. Cutim, obuzdavam se, jer znam da je tako najbolje. Ne za mene. Za mene bi bilo najbolje da skinem taj teret sa srca. Vec zbog njega. Da bi on mogao da bude srecan. Sreca. To mu ja zelim. Makar je imao I sa njom. A, ja...ja cu I dalje biti vulkan koji se plasi erupcije...


Sad mi je smesno kad se setim koliko sam suza prolila dok sam ovo pisala.Nadam se da ce i mojoj drugarici tako isto sve jednog dana biti smesno!!!POZZZ 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=16126

Hmghm...sta sad?

Ok,ovo "Ala se uvalih" je trebalo da samo bude naslov ovog uvodnog clanka ali, posto sam zeznula stvar(ko i uvek)to je naziv citavog bloga.Dobro sta je tu je.Znacu sledeci put,ako ga bude i bilo jer zeznem li jos nesto,odo u...persun :)

 Joj kako sam smotana , opet sam nesto zeznula...Kako se ovo koristi?Sta cu sa svim ovim dugmicima.Bas sam pogub...Dobro dosta je bilo patetisanja.Ovako,hm,ovde sam da bih pisala kojestarije o sebi.Drugima su zabavne stvari koje mi se desavaju.Epa meni nisu, jer vecinom nisu normalne.Stalno se blamiram i sl.Nadam se da ce se bar neko nasmejati pa da od toga bar nesto ispadne dobro.

Znate sta mi se danas desilo?Naravno da neznate?:)Danas je padala ledena kisa i bilo je jaaaako klizavo...i ja...debil...obula moje stare gadne,bljak, cizme.Kao da se nebih skrsila iza prvog coska u ovim novim koje su extra i imaju dosta visoku stiklu, siroku al opet stiklu.Sve do autobuske stanice sam se nekako dokotrljala, sve nesto djene, djene, i iz busa sam bezbedno izasla a onda...medju svim onim ljudima...tras...bam...napravila sam zemljotres od 10 stepeni Rihterove skale,ili koje vec.Toliko sam klizavih mesta izbegla da neverujem na sta sam se poklizala.Uglavnom, da ne smaram, poklizala sam se na zaledjenu vodu koja je izasla iz okolokucnog vodopisala(oluka)...Poklizala sam se ko u crtanima oni likovi na banane, i pala na ledja i zavrtela se na njima ko kornjaca..Strasno, strasno...Dobro je pa vrat nisam slomila.Zasto se uvek meni desavaju takve stvari? 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=16092

Čestitamo!

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=16089